KAKO DOVESTI BESNO I RAZMAŽENO DETE U RED: 5 ZLATNIH SAVETA UGLEDNOG PEDIJATRA!

Dete koje vrišti na podu prodavnice, urla pored tobogana ili ne želi da ustane sa poda u autobusu… Većina roditelja je to doživela.

I oni koji su pomislili da je reč o nevaspitanoj deci brzo su se ispravili kad su i sami doživeli prvi tantrum. Izlivi besa česti su kod male dece, čak su i važan deo emocionalnog i psihičkog zdravlja deteta. Mala deca ne znaju da se nose sa emocijama, pa to obično završava u tesnoj borbi roditelja sa 15-ak kilograma čistog besa u rukama.

Instinktivna reakcija svakog roditelja jeste da utiša dete i prekine izliv besa, ali stručnjaci kažu da je potrebno učiniti upravo obrnuto.

Svakako je bolje da dete izbaci negativne emocije nego da ih drži u sebi. Iako roditeljima to nije lako da razumeju niti da tolerišu, dete treba da izbaci svoje emocije da bi se oslobodilo stresa, negativnih emocija i nakon toga nastavilo sa uobičajenim aktivnostima.

“Napadi besa kod male dece mogu da nastanu iz različitih razloga: ako ne može da složi kockice kako je zamislilo ili majka insistira da dete pojede baš tu kašicu, pospremi igračke ili obuče plavu majicu”, objašnjava pedijatar dr Đovana Armano.

Ali, kako doktorka ističe, oslobođanje od stresa kroz plakanje je sasvim u redu. Ljudske suze sadrže kortizol, hormon stresa, i kada dete plače, doslovno izbacuje stres iz tela. Nakon plakanja sledi i tešenje najbližih, što je za dete jako važno, a nakon izliva besa dete je obično mnogo boljeg raspoloženja.

“Izlive ljutnje i plakanje neki psiholozi smatraju i oblikom učenja, jer dete spozna granice do kojih može da ide, šta mu je dopušteno, a šta nije. To je veoma važno za razvoj”, objašnjava dr Armano.

Sledeća korist dečjeg besa je bolji noćni san. Naime, stručnjaci smatraju da će dete bolje spavati ako se stres ne nakuplja tokom dana, nego se izbaci. Ukoliko ga dete nije izrazilo, može da proživljava nakupljene negativne emocije tokom noći, pa mu je san isprekidan, a može da ima i noćne more.

Dete ima napad besa kad čuje “ne”? To je dobro! Svaki put kada detetu kažete “ne”, postavljate jasne granice o tome šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje. Logično je da će dete pokušati plakanjem i izlivima besa da dobije šta želi, ali roditelj mora biti odlučan i, što je još važnije, dosledan. Drugim rečima – u svakoj situaciji reagovati isto.

 

“Nije dobro da na isti ispad roditelj nekad uopšte ne reaguje, a nekad kažnjava, u zavisnosti od raspoloženja. Dete tako neće naučiti šta je dobro, a šta nije”, kaže dr Armano.

Vremenom, uz pomoć roditelja, naučiće da kontroliše emocije. Dok se to ne dogodi, roditelj mora da pokušava da smiri dete lepim rečima ili zagrljajem, ali ne nasilno, jer bi se bes mogao da se produbi. Dete će se osećati sigurno jer može da izrazi emocije i dobije utehu.

Zlatna pravila za dečje ispade

Ugledni pedijatar dr Mirjana Kolarek Karakaš objašnjava šta roditelji ne smeju da rade tokom detetovog ispada besa. Kako napominje, detetu mora da se dozvoli da iskaže bes, ali moramo da postavimo granice.

1. Ne vičite na dete – nema efekta

2. Ne smejte im se – omalovažavate njihova osećanja

3. Ne imitirajte ih i ne rugajte im se – tako usvajaju obrazac ruganja drugoj deci

4. Ne kažnjavajte ih – mogu da potiskuju osećanja kasnije u životu

5. Ne nudite im nagradu da prestanu – tako se uče kako da manipulišu drugima

stil

loading...